Osnovna škola Antuna Masle Orašac - Naslovnica

> Naslovnica

Vijesti

Uskrs kakvoga još nije bilo

Autor: Dražana Marić, 8. 4. 2020.

Dragi učenici,

I sami ste svjedoci kako se često nađemo u nepredviđenim situacijama, u situacijama koje nikako nismo mogli ni zamisliti ,al eto dogode se...A pitanje je što onda napraviti?

Moramo ih pokušati riješiti. Ono što vam priča na temu Uskrs kakvog do sada nije bilo poručuje: Bez obzira što nam je možda u ovom trenutku teško, ono što dolazi i što nas čeka može donijeti mnogo više radosti i sreće nego što smo do sada imali….

Saznajte o kome govori priča Uskrs kakvoga do sada nije bilo… Uživajte u čitanju!

USKRS KAKVOGA JOŠ NIJE BILO (Mirna Grbec)

Vraća se baka iz kokošinjca. U ruci joj prazna košarica.
- Nema, djede, jaja. Već danima uzalud obilazim gnijezdo, ni jedno jaje nisam pronašla... a Uskrs se bliži. Treba kolače ispeći, pisanice išarati. Čime ćemo ovog Uskrsa unučad obradovati?
- E, stara je naša koka. Već se iznijela. A djeca se najviše tvojim pisanicama obraduju. Ove godine neće šarenih gnijezda biti.
Zabrinuli se baka i djed. I ražalostili.
- Da nije koka Draga bolesna? - snuždi se baka.
Pođe u kokošinjac, gleda svoju koku Dragu. Perje na njoj bogato i sjajno, a bistro oko pametno je gleda. Kao da bi nešto baki rekla, a ne umije. Voli baka Dragu, ta kako i ne bi, još kao pile u ruci ju je grijala. Ali, djedova riječ mora se slušati:
"Koku hrani dok jaja nese, a poslije..."
Pomiluje baka Dragu i stegne je nešto oko srca.
Sutradan pođe baka opet s košaricom, ali jaja nema.
- Sutra ćemo činiti što činiti moramo - nakašlja se djed.
Baka pognu glavu i ne reče ništa. Osvanulo jutro. Šute djed i baka, u oči se ne gledaju. Sunce već dobrano zemljicu zagrijalo, ta Uskrs je pred vratima, a njih sve jednako oko srca zebe, kao u najljuće zime.
- Zagrij, baka, vodu - djed će, a glas mu nekako ljutito i promuklo odjekne.
Teško baka lonac s vodom vuče. Srce je zove da se još jednom sa svojom Dragom oprosti. Iskrade se do kokošinjca, ali - Drage nigdje nema. Doziva, zaviruje... Prazno stoji gnijezdo: ni koke, ni jaja u njemu nema. S dvorišta začuje baka djedovo dozivanje.
- Ovamo, baka, brže! O, sreće i radosti!
Požuri baka iz kokošinjca i u čudu stane. Sred dvorišta ponosito korača njena Draga, a prate je zlatne grudice, pijukave loptice mekog paperja. Vodi koka svoje piliće i svako malo se osvrće da ne bi koje u travi pogubila.
Od čuda i silne radosti, djed i baka sve jednako stoje. Briše baka suzu što se iz oka iskrala. Suza je to sretnica, a ne žalosnica. Eto, ima opet svoju Dragu, a uz nju i dar da ga ljepšeg nije mogla poželjeti.
- Vidi ti naše Drage - djed će, a glas ga izdaje.
Prikloni se baka djedu, za ruku ga primi te reče:
- Sad još samo Uskrs valja dočekati. Vidjet ćeš, djede, bit će radostan, kakvoga još nismo imali!